Bijeljina

Da li znate kakvo meso jedete?



Da domaći potrošači znaju šta se sve nalazi u onom što se kod nas naziva mesnim prerađevinama, čak i da su napravljene po propisu, verovatno bismo postali vegetarijanska nacija.

"Ni psi se više ne raduju klanicama i ne možete da ih nađete tamo jer im ništa ne ostaje. Sve ono što je nekad bacano, loj, žile, kosti... sada se stavlja u prerađevine. Čak i meso koje se ne proda, umesto da pošalju u kafilerije, klaničari melju i prave prerađevine", kaže za "Alo" Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije - NOPS.

On kaže da meso kojem je prošao rok trajanja završi uglavnom u ćevapima, pljeskavicama, roštiljskim kobasicama, jeftinim salamama... Posebna priča su viršle i paštete, koje, sve i da su napravljene po propisu, imaju sve manje mesa, a sve više masti, soje, emulgatora i drugih aditiva. Zato Papović savetuje kupovinu samo svežeg mesa u komadu.

U salamama, barenim kobasicama, paštetama i drugim prerađevinama završava većina životinje. Na primer, kada na salami piše da je od svinjskog mesa, ne misli se samo na meso, već i na masno i vezivno tkivo, krvne i limfne sudove, limfne čvorove, živce i pljuvačne žlezde.

Od unutrašnjih organa u prerađevinama jedemo i jezik, jednjak, pluća, mozak, kičmenu moždinu, pubertetnu žlezdu mladih goveda, slezinu, bubrege, testise, svinjske želuce, preželuce preživara. U konzerve se stavlja meso slabije kategorije - meso sa glava sa masnim i vezivnim tkivom i meso sa mesta razdvajanja glave i vrata. Dozvoljeno je stavljati i krv, krvnu plazmu i krvni serum.

U proizvodnji dimljenih i suhomesnatih proizvoda od svinjskog i živinskog mesa, pod mesom se podrazumevaju i kosti sa hrskavicama, kao i koža sa potkožnim masnim tkivom. Uz to, redovni sastojci su soja i bar pet aditiva (E120, E250, E300, E407, E450...), kao i začini, ekstrakti začina, so, zamena za so...

Papović tvrdi da veterinarski inspektori ne rade svoj posao kako treba jer ne kontrolišu da li mesari staro meso šalju u kafileriju i da li ono zaista tamo biva uništeno ili završi u ćevapima.

"Mi smo javno pitali gde završava životinjski škart i šta mi to jedemo. U Srbiji ima oko hiljadu klanica, a svega nekoliko zadovoljava evropske standarde", kaže Papović.

U mesnim industrijama ne žele da govore o sastavu mesnih proizvoda jer recepturu smatraju poslovnom tajnom, ali tvrde da se pridržavaju propisa.

Podaci Veterinarske inspekcije delimično potvrđuju sumnje NOPS-a. Veterinarski inspektor Jovan Ćirković kaže da je inspekcija podnela veliki broj prijava protiv mesnica i klanica za privredni prestup. Među njima ima i mesara koji su u salame stavljali mlevene kosti, žile, staro meso i zadržavale sveže meso u prodaji duže nego što je dozvoljeno.

"Za svaku vrstu mesa postoji tačno određen rok trajanja i posle toga obavezno mora da se šalje u kafileriju. Za piletinu to je tri dana, za svinjetinu do sedam, juneće meso može da stoji u prodaji do 14 dana, a mleveno dva, pod uslovom da se čuva kako treba", kaže Ćirković.

Predsednik Udruženja klaničara Momir Jovanović kaže da ne zna ni za jedan slučaj prerade kvarnog mesa, ali da je to teorijski moguće.

Znam da se meso posle dva-tri dana, ako se ne proda, prerađuje. Ako neko i koristi staro sumnjivo meso, onda on to radi pre svega na svoju štetu", kaže Jovanović.

U klanici "Nedeljković“ tvrde da je u mesarskom poslu običaj da se, ako se ne proda, meso preradi već posle dva dana i da je mala verovatnoća da će mesar sedam dana držati svinjsko meso u vitrini. U mesnoj industriji "Agrimes“ kažu da je sveže meso posle isteka navedenih rokova uglavnom pokvareno i da nije za dalju upotrebu. Takvo meso oni, kako kažu, šalju u kafileriju.

Izvor: mtsMONDO

Auuu brate ostaje nam samo da postanemo vegetarijanci!

O tome šta se sve stavlja u prerađevine znam još sa fakulteta. Naime, na ekonomskom fakultetu smo imali predmet "Tehnologija robe" gdje se između ostalog uči i o tome. Zato su moja djeca ostala željna ovih "delikatesa".
Zato treba kupovati samo kvallitetno!

Krokodil: ZUTI KARTON

Malena napisao/la:


HVALA MALENA!

Pozzzz....

Danas gotovo da nema prehrambenog proizvoda koji u sebi ne sadrži vještačke boje, pojačivače ukusa ili neke druge aditive čije štetno djelovanje nije dovoljno ispitano i dokazano.

Raznobojne bombone, plavi sladoled, žuti šećer, jogurt sa trajanjem od pola godine i hiljade drugih prehrambenih proizvoda, ali i onih tehničkih, izgledaju kao iz bajke - toliko su lijepi i primamljivi za oko, da je teško odoljeti a da se ne kupe i probaju. Još kada se neki od njih bombastično reklamiraju, naročito na televiziji, onda dodatno privuku pažnju potencijalnih kupaca. Međutim, pokazalo se da mnogi od ovakvih proizvoda nisu uvijek onakvi kakvim ih proizvođači predstavljaju, šta više, neki mogu da budu i štetni po zdravlje onih koji ih kupuju i koriste.

Računa se da u više od 6.000 raznih proizvoda na policama super i hiper marketa i još brojnijim malim i srednjim trgovinskim radnjama nalaze aditivi koji služe da bi, na primjer ukus ili boja proizvoda bili upadljiviji. Iako štetno djelovanje ovih i brojnih drugih dodataka nije dovoljno ispitano i dokazano, ipak pojedini stručnjaci smatraju da razni zaslađivači, prehrambene boje i pojačivači ukusa mogu kod ljudi da izazovu ili podstaknu razvoj određenih bolesti, čak i onih najtežih malignih.

Potrošači ne bi trebalo da strepe od E-brojeva na deklaracijama prehrambenih proizvoda, već od onih koji nisu navedeni.
SVE I NIŠTA: Pozitivna lista predstavlja listu aditiva koje je, prema dosadašnjim saznanjima, bezbedno koristiti pod zakonom propisanim uslovima. Ipak, Stanković dodaje da "nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva, već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti. Ili, kako kaže tvorac moderne eksperimentalne fiziologije Claude Bernard, ništa nije toksično i sve je toksično, u zavisnosti od količine u kojoj se upotrebi."

Izvor:
Glas srpske
www.poljoprivreda.info/?oid=13&id=153

A KO ĆE TO BAŠSVE DA ZNA !

Pa ipak obratite pažnju na:
- Opasni dodaci: E102, 110, 120, 124

- Å tetni po zdravlje:
a) smetnje crijeva: E220, 221, 224, 232.
b) smetnje probave: E338, 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466, u pakiranim sladoledima E407
c) kožna oboljenja: E230, 231, 232, 233.
d) uništava vitamin B12: E200.
e) povisuje kolesterol: E320, 321.
f) podražuje živce: E311, 312.
g)upala usne Å¡upljine: E330 najopasniji dodatak (izaziva rak)
Sadrže ga npr. Schweppes od limuna, senf, neka gazirana bezalkoholna pića, meso rakova, neki sirevi i gljive u konzervi.

- Dodaci koji uzrokuju rak:

E131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239. Pozor: E123 je jako otrovan i zabranjen je u SAD-u

Obratite pažnju na sljedeće proizvode: E123 i E110: u gumenim bombonima, čokoladnim bombonima a posebno marke TREETS, SMARTIES, HARIBO - gumeni bomboni, puding sa šlagom u plastičnim posudicama, zamrznuta riba marke IGLO, vrhnje za kuhanje Creme-Fraiche, topljeni sirevi za mazanje, puding od vanilije, E102 i E110 u gotovim umacima svih vrsta

ZNAČI DA SVA INDUSTRIJSKI PRIPREMLJENA HRANA SADRŽI ŠTETNE DODATKE.

Svi dodaci bi trebali da imaju neke granice dozvoljenog a ko je siguran u tačnost.

SVE Å TO JE NA DEKLARACIJI NAPISANO SITNIM SLOVIMA (toliko sitnim da mi treba i mikroskop) SU UPOZORENJA A Å TA JE TEK SA ONIM Å TO NIJE NI NAPISANO !

Danassam dobila mail sljedećeg sadržaja:

da li ste vec culi nesto o ovom?


Codex_Alimentarius - ZAMISLIMO SE

Nije teorija zavere nego vazna imformacija, odvojite 10 minuta za tekst i posaljite svojim prijateljima. Kao da je smak sveta poceo, a mi ga ne primecujemo....

Codex Alimentarius

Verovatno većina nas nije čula za Codex Alimentarius, zar ne? Ako niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najviše odgovara. Kada biste znali šta je Codex, njihov opstanak bi bio ugrožen. Codex dolazi. Biće stavljen u upotrebu 31. decembra ove godine. Možda vam u ovom trenutku to ništa ne znači, ali pošto vam sad obrazložim u čemu se Codex sastoji, biće vam jasno. Ako posle toga počnete da razmišljate o njemu, moj cilj je postignut.

Šta je zapravo Codex?

Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda.

Evo šta praktično znači njegova primena:

- Pod Codexom više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno.

- Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod Codexom će to biti obavezno za svo meso.

- Uvođenjem Codexa će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike. Inače, Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih životinja na svetu.

- Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Tu uskače farmacija, koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi.

Neka mi neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato žele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept.

- Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko povrtarstvo.

Da još jednom podvučem. Codex Alimentarius će svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsantu kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane. Ako se
ovo sprovede, u roku od 10 godina na policama u samouslugama imaćemo samo genetski
modifikovanu hranu, a organske više neće biti. Ratari će svake godine morati da kupe seme od Monsanta, a to seme ima ugrađen gen koji sprečava dalje razmnožavanje. Drugim rečima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake godine moraju ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanta.

Ironija je u tome da ćemo možda u proseku živeti duže, ali će kvalitet života biti još manji od ovog
sada, jer će ishrana biti nekvalitetna. Hronične bolesti su inače u porastu, farmacija će nam prodavati svoje proizvode, tako da će i oni uzeti svoj deo kolača.


A sada ono najstrašnije. Kao posedica uvođenja Codexa na svetskom nivou, predviđa se da će umreti oko 3 milijarde ljudi. Zašto? Zbog nestašice (skupe) hrane, čak i od bolesti od kojih je moguće ozdraviti, jer će prirodni lekovi biti zabranjeni a imunitet oslabljen zbog nekvalitetne ishrane.

Gde je rešenje i šta se može učiniti?

Širite ovu vest. Recite svim prijateljima, poznanicima, školskim prijateljima, kolegama, porodici i jednostavno svima koje poznajete. Pišite blogove, šaljite mailove, pričajte o tome.
Vremena je malo, ali još nije prekasno. Codex treba da stupi u upotrebu 31. decembra 2009. i zato treba požuriti.

Za Codex je zadužena posebna Codex Alimentarius komisija. 1994. godine su pokušali da uvedu Codex u SAD, ali su ljudi videli o čemu se radi i naveliko pisali lokalnim političarima, kongresmenima.
Trgovačkim lancima je postalo jasno da će propasti ukoliko se uvede Codex, pa su i sami lobirali za sprečavanje njegovog uvođenja. Zajedno su postigli da Codex na kraju nije uveden. Zatim se komisija okrenula ka Evropi i, prema svim znacima do sad, tu će im uspeti. Računaju na veću podeljenost trgovine i slabiju komunikaciju među državama, što je tačno. 31. decembar je dan D. Ali još nije kasno, zato vas molim da širite vest.

Šta ako se Codex stvarno uvede?

U tom slučaju vam toplo preporučujem da jedete što je više moguće domaće hrane. I još nešto vrlo važno. Čuvajte seme!!! Uvođenjem Codexa će biti teško ili gotovo nemoguće kupiti genetski neprerađeno seme. Zato ih obavezno čuvajte kod kuće. Ako imate mogućnosti, povećajte svoju baštu i pokušajte da ostavite što veće zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da jedete što više zdrave hrane. Budite oprezni šta kupujete. Najčešće su proizvodi većih i najviše reklamiranih proizvođača ustvari najgori po zdravlje.

evo još

Šta je Codex Alimentarius?

Codex Alimentarius je organizacija, osnovana pre 40-ak godina od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i Organizacije za Hranu i Poljoprivredu (FAO) pod pokroviteljstvom UN.
Codex je bio osnovan sa dobrom namerom da se zaštite potrošači i uvede kontrola sigurnosti hrane.

Pod svojim krilom Codex ima više od 20 državnih komisija koje rade na tome da definišu standarde i smernice, koje na međunarodnom nivou kontrolišu proizvodnju i sigurnost hrane. Još jedan cilj je i rešavanje problema vezanih za genetski modifikovanu hranu i biotehnologiju.

Na žalost, vremenom je ova organizacija pala pod uticaj velikih farmaceutskih i poljoprivrednih korporacija i proizvođača genetski modifikovane hrane. Umesto da štiti interese potrošača, danas Codex Alimentarius predstavlja interese ogromnih korporacija, kao što je Monsanto.

Codex Alimentrius nije zdravstvena komisija, nego komisija za trgovinu. Prioritet Codexa je zaštita interesa velikih kompanija za proizvodnju hrane i lekova, a ne zdravlje potrošača.

Codex Alimentarius je usko povezan sa Svetskom Trgovinskom Organizacijom. WTO
koristi smernice, razrađene Codexom, da bi uvodila nova pravila i standarde u međunarodnu trgovinu.


Koja pravila nameće Codex Alimentarius?

Pravila koja nameće Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnih korporacija koje proizvode hranu kao i firmi koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju
ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete.

To što oni predlažu je apsurdno.
Prirodni dodaci ishrani, alternativni lekovi, vitamini i minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani. Većina namirnica će biti podvrgnuta zračenju, a genetski modifikovana hrana neće više morati da bude obeležena sa GMO.

Kriterijumi koje Codex nameće:

1. Genetski modifikovana hrana:

Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnm nivou.
GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod njihovim pritiskom.
Prodaja semena "Terminator" će biti dozvoljena na međunarodnom nivou.
Uvode se novi GMO životinjski proizvodi. GMO proizvodi više ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi.

2. Ekološka poljoprivreda:

Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podrška na državnom nivou ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa "isplativijom" proizvodnjom.
Uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
Prema ovom zakonu, eko-proizvođačima je od sada dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju.
Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni sastojci ne-organskog porekla.

3. Aditivi:

Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao "sigurni". Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd.
Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog korišćenja namirnica sa tim aditivima

4. Procenat pesticida u hrani:

Dozvoljene su povišene koncentracije više od 3,275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema, na primer, 2,4-D, atrazine, methyl-bromide.

Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoročno korišćenje namirnica sa pesticidima.

5. Hrana i dodaci:

Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%.
Postavljena je oštra granica između hrane i lekova. Hranljive materije će od sada spadati u kategoriju lekova.
Dodaci ishrani će morati da se podvrgnu kliničkim ispitivanjima, što je preskupo za većinu malih i srednjih proizvođača. Ovo daje zeleno svetlo velikim korporacijama i uništava ostale.
Spuštanje zvanične minimalne dnevne doze hranljivih materija će imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje čovečanstva.

6. Činjenice:

Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest više od milion stanovnika.
Češka je jedina članica Evropske Unije koja se još uvijek odupire Codexu.

Sve države članice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju će biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.

Neki upozoravaju, da je krajnji cilj Codexa:

Tretiranje svih životinja sa antibioticima i hormonima.
100% genetski modifikovani usevi.
Proizvodi biljnog i životinjskog porekla podvrgnuti zračenju..
Izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova.

Da li moramo da prihvatimo pravila koja nameće Codex?

WTO određuje smernice svetske trgovine, a države-članice moraju da poštuju ta pravila.

Države-članice WTO-a praktično ne mogu da odbiju smernice Codexa, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama.

Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih uz pomoć hormona rasta .
Zbog nepoštovanja pravila WTO-a Evropska Unija sada mora godišnje da isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja već duže od 10 godina, bez ikakve naznake za rešenje.

Dakle države koje nemaju dubok džep će morati da se slože sa pravilima koje nameću WTO i Codex.



www.codexalimentarius.net/web/index_en.jsp

Danas sam dobila mejl sljedećeg sadržaja:

"Dodajte maslac... Molim...

Ovo je zanimljivo

Margarin je izvorno stvoren radi debljanja purana. Kad je izazvao pomor purana, ljudi koji su uložili sav novac u istraživanja, željeli su vratiti uloženo. Tako su zbili glave kako bi smislili – što učiniti s tim proizvodom, kako bi vratili novac? Margarin je u to doba bio bijela tvar, ni najmanje nalik na hranu, pa su mu dodali žutu boju i počeli prodavati ljudima kao zamjenu za maslac. Kako vam se to sviđa? Smislili su još i dodatnu mudrost: dodali su margarinu različite okusne tvari.
ZNATE LI UOPĆE... Koja su razlike između margarina i maslaca?
Pročitajte do kraja ovaj tekst... Postaje vrlo zanimljivo!
I margarin i maslac imaju približno istu kalorijsku vrijednost.
Ali, konzumiranje margarina može povećati srčane bolesti kod žena za 53% u odnosu na konzumiranje maslaca, kako to navodi najnovije istraživanje Harvard Medicala.

O MASLACU
Maslac je nešto bogatiji zasićenim masnoćama (8 grama) u odnosu na margarin (5 grama).
Jedenje maslaca povećava apsorpciju mnogih drugih hranjivih tvari iz drugih namirnica.
Maslac ima mnoge hranidbene prednosti, dok ih margarin ima svega nekoliko – a i to zahvaljujući tvarima koje su dodane u njega!
Maslac je mnogo ukusniji od margarina i može pojačati i poboljšati okus druge hrane.
Maslac je dio prehrane stoljećima, dok je margarin ušao u uporabu prije nepunih 100 godina.

A SAD, O MARGARINU...
Vrlo mu je visok sadržaj masnih kiselina.
Utrostručuje pogibao od oboljenja srčanih žila.
Povećava ukupan kolesterol i LDL (loši kolesterol) te smanjuje HDL (dobar kolesterol).
Povećava peterostruko pogibao od raka.
Smanjuje kakvoću majčinoga mlijeka.
Smanjuje imunitet i imune reakcije organizma.
Smanjuje proizvodnju inzulina.
I sada ona najpogubnija činjenica... I TO JE OSOBITO ZANIMLJIVO!
Margarine je tek JEDNU MOLEKULU udaljen od toga da bude PLASTIKA... I ima 27 sastojaka kao i BOJE!

Već i ove činjenice dovoljne su za izbjegavanje margarina do konca života, kao i svega ostalog što je hidrogenizirano (što znači da je dodan vodik, mijenjajući time molekularnu strukturu dotične tvari...).
Poslužite se i sami pokusom:
Kupite kutiju margarina i ostavite je otvorenu u garaži ili na nekom sjenovitom mjestu. Nakon nekoliko dana, zamijetit ćete nekoliko pojedinosti:
* ni jedna muha, pa čak ni one dosadne sitne voćne mušice, ne će ni prići margarinu (to bi vam trebalo nešto reći...)
* margarin se ne će pokvariti ni promijeniti miris, a to zato jer nema hranidbene vrijednosti. I ništa ne će narasti na njemu: ni gljivice, ni plijesni... Čak ni oni sićušni mirkoorganizmi ne će na margarinu naći podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Biste li rastopili svoju plastičnu posudu i namazali je na svoju plošku kruha?

Pošaljite ovaj prilog svojim prijateljima i znancima (želite li ih poučiti...)
Jer, kineska poslovca kaže ovako:
Podijeli li netko s tobom nešto vrijedno, pa imaš od toga probitka, tvoja je moralna obveza podieliti to saznanje s drugima...

I dodajte mi maslac... MOLIM!"