Svasta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smudj,
karas i bandar, lopov i dzandar
i ribe sto zive na racun tudj'.
Malene one vecih se klone,
ne pazis i vec te nema za tren.
Gde god da beze stignu u mreze,
neko se rodi da postane plen.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne saran,
to je bar rutinska stvar.
Ko zivot vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, sto mnogim godi
posebno onim sa vrha i dna.
Svi znaju svrhu, stuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu, sudbinu jadnu,
mnogima resava nekakav som.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i drzim se pretezno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.
Na sta se svodi zivot u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgec je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.
U dane gadne, kad voda padne,
plasljive ribe ne vrede ni gros,
naidju krize, drukcije grize,
i samo najbolji plivaju jos.
Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najvece ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se sta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.
