Бошњачки лидери предлажу и попис дијаспоре, односно оних који су се давно одселили. Хрвати су за попис, али да се одгоди његова примјена док се не промијени Устав и не ''ријеши њиховно уставно – правно питање'', како они називају свој захтјев за ентитетом.  Док се не споразумијемо  радићемо од ока, како коме одговара или кориштењем података из фамозног пописа из 1991. године. Дакле, у магли и нејасно! Зато попис у Републици Српској као једино рјешење за излаз из ове неприродне ситуације се чини као паметна солуција и све ближе рјешење. Попис је једноставно нешто што је вишеструко потребно.  Aко су на попису разлике  међу политичким лидерима велике, на питању измјена  изборног закона, међу владајућим у БиХ, скоро да и нема разлика. Савјет министара већ увелико ради на припреми приједлога за измјену изборних правила. Оно што се до сада могло чути јесте јачање утицаја и доминације политичких странака. По  новом, затворене листе кандидата значе да ће се бирачи опредјељивати само између политичких партија, а конкретне људе, који ће обављати функције, бираће странке. На изборима грађани неће знати ко ће их представљати наредне четири године. Сазнаће касније, кад странке то одреде. Неки то зову и ''куповина мачке у завезаном џаку''. Да ли је то добро? Слично је и питање: Да ли је добро мијењати изборни закон у години избора и то непосредно пред њихово расписивање? Неки у томе виде и страх од губитка власти.

      И док су се домаћи лидери релативно брзо и лако договорили о стварима које њима иду на руку, из Европе је протекле седмице ситигло упозорење да би БиХ могла да изгуби Споразум о стабилизацији и придруживању управо због непоштовања изборних правила. Наиме, ако се не измијени начин избора чланова Предсједништва БиХ и Дома народа могло би доћи до суспензије Споразума, поручио је Димитрис Куркулас, европски представник у БиХ. На  то упозорење домаћи лидери нису реаговали, али је зато било реаговања на двије изјаве из нашег окружења. Предсједник Борис Тадић је јасно и недвосмислено ставио до знања да Србија неће подржати никакав рефрендум у Републици Српској. За такав став Србија има своје разлоге – статус Косова.  Насупрот  томе, без икаквог  разлога одлазећи хрватски предсједник Стјепан Месић дао једну ратнохушкачку изјаву која је изазвала оштре реакције из Републике Српске. И не само то, Месићево помињање војне интервенције, узнемирило је и неке у Европи, па је хрватски предсједник морао додатно да тумачи сам себе. Неки овдје никао да схвате да живимо на подручју гдје једна непромишљена изјава може да изазове невиђене посљедице. Тако живимо већ двије деценије.